Umre neki momak u Dobravama pa, veselnik, stade da se vampiri. Ogrnut belim pokrovom, noću je iz groba izlazio i selo pohodio. Ako su, slučajem, kućna vrata bila zaključana, kroz ključaonicu se provlačio. Pošto kostiju nije imao, mogao je i u iglene uši da se utne.
Vremenom vampir se obelodani i postade svima vidljiv. Njegovi kućani reše da ga žene i u udaljena sela se zaputiše, ne bi li mu mladu našli. I sam on pojavljivao se kao ličit momak na mestima gde se mladež kupila. Bilo gde da se zadesio, svud pričao kako je ovamo, ko doselica, iz dalekog sveta stigao.
Što se momcima i devojkama izmače, promućurnim babama ne promače. Gledajući iz prikrajka, one uočiše da novajlija na prela i posela stalno u isto vreme dolazi i čim petlovi udare u kukurekanje, nekud nestane. Zato su, sa šakama na ustima, devojkama šaputale da se stasitog i lepolikog momka prođu, jer on lako može vampir da bude.
Ovam-onam, dovedoše mu devojku iz nekog sela bogu za leđima. Mladenci u svemu lepo sporedovaše i prve godine provedoše u ljubavi i slogi. Kod svog čoveka nevesta ništa čudno ne primeti, čak i onda kad joj one iste babe u uši tutnuše da je za vampira udata. Hrabra i neplašljiva, na sve to nije se ni obazirala.
Ipak, uskoro se osvedoči da su bapske priče i te kako tačne. Zapravo, jednog dana ode ona sa svojim čovekom u kopanje kukuruza, koji se tek beše uvrstao i zazelenio. Kopali oni, kopali, dok sunce povisoko ne izviska i senka ne prevali na drugu stranu. Tad se, zamorena i zažednela, s krčagom u rukama, zaputi vode da zavati. Kad se nađe na putu do izvora, iz jednog trnjaka iskoči ogroman kucov i kidisa na nju. Zapomažući, jedva uspe da se od nenadne napasti odbrani, ali joj kucov zubima pocepa suknju nizaru. Vrativši se u njivu, potanko ispriča čoveku šta je zadesilo, on se na to samo glasno nasmeja. Utom spazi među njegovim zubima konce svoje suknje!
Stra je uvati, al se napravi da ništa ne vide, i već prve subote kriomice potraži nekog čudnjaka iz Konjske, koji je vampire vato i ubijo. Čudnjak joj reče da je u pravi dan stigla, jer vampiri i vampirice jedino tad iz groba ne izlaze. Zaistinski, čim na groblje odoše i momkovu raku raskopaše, ugledaše ga sveg naduvenog i od ljudske krvi crvenog. Vampirdžija mu u taj ma glogovim kocem srce probode, odšta se on odma spitosa.
Na taj način žena se zauvek oslobodi čoveka vampira, a groblje u kome je saranjen nazva se Vampirača. Tako se i danas zove.
Dragutin Paunić, COGLAVA
Нема коментара:
Постави коментар