Videli aždaju u Skadarskom jezeru

Braca Milan (20) i Marko (18) Markovic iz Golubovaca u Zeti tvrde da su prosle subote oko podne, u blizini ostrva Starcevo, u Skadarskom jezeru videla nepoznato cudoviste, nalik na azdaje, o kojima su samo citali u literaturi. Camcem su se vracali iz Murica, sa suprotne obale Skadarskog jezera prema Plavnici i u blizini Starceva su primetili neman. Plivala je u jezeru, za trenutak je izronila i odmah nestala u vodi. Obojica tvrde da nije u pitanju fatamorgana. Cudoviste je bilo visoko oko tri, a dugacko oko cetrdeset metara. Tri zatupasta roga su joj se izdvajala na glavi. Stariji ljudi se secaju da se slican slucaj dogodio pre sedamdeset godina.
Reporter Glasa pise sledece:


Pre cetiri-pet dana, neman su na sred Skadarskog jezera videli ribari, braca Milan i Marko Markovic iz sela Plavnica, preplaseni prizorom jedva su sa jezera malim cunom pobegli na ostrvo Starceva gorica i posle ih je sa ostrva kuci vratila pogranicna policija svojim gliserom! Camcic u kome su plovili jezerom, ostavili su kod nekog kaludera na onom ostrvu. Kad su stigli kuci - obojica su od straha koji su preživeli - bili žuti kao dva limuna!

Juce, zorom, dok se izmaglica polako dizala sa prostranog jezera i davala mu pomalo jeziv izgled, lutao sam obalom, zagledao okolo ima li one azdaje, sve dok na kraju jednog kanala, pod velikim vrbama, nisam naleteo na kucu ribara Markovica, i pred kucom na Milanovog i Markovog oca Milosa koji je krpio mreze.

- Meni je najvaznije da su mi deca posle svega sto su prezivljeli, ostala u pamet! A ko 'oce da im vjeruje, neka im vjeruje, ko nece i ne mora. Oni ni od koga i ne traze da im vjeruje - rekao mi je Milos cim smo se pozdravili i odmah otklonio svaku sumnju u pricu sinova.

On jeste, jos mi je odmah ispricao, ribar punih 40 godina, i za to vreme nije nikakvu neman video na jezeru, ali, nema nikakvog razloga ni da ne veruje svojoj deci.

- Nisam ih ucio da lazu, a i sto bi lagali...
Dok se dole iz vrba polako budilo ogromno jezero, i podizala magla, za stolom, pod vinovom lozom, odmah smo raspreli pricu o cudovistu iz jezera. Ima li ga, ili nema. Iza kuce odnekud su iskocili i Milan i Marko, mladi, uljudni momci, njihova majka Snezana...

- Od onda, niti su tamo, de su to cudo videli, isli, niti ce ici, ako se ja budem pitala - odmah se u razgovor ukljucila i majka Snezana i stavila do znanja da od prave potere sa aždajom sa jezera nece biti nista. Ako se ona bude pitala.


DjE DjECA DA PIJU ALKOHOL

Nekoliko dana posle dogadaja, ribare Markovice opasno naljutio ornitolog Ondrej Vizi iz Nacionalnog parka "Skadarsko jezero". Naucnik izjavio u novinama da se i njemu kada popije dve case vina prividaju razna cudovista...

- On je mog'o sa naucne strane da objasni da azdaje ima ili nema, ali, da mi vrijeda decu to ne moze. Dje deca da piju alkohol, bio sam spreman da ih vodim u bolnicu da tamo utvrde jesu li ikad pili nesto od alkoholnih pica - ljutio se juce ispred kuce Milos.

Pola sata kasnije, nas trojica, Milan napred na pramcu camcica, bolje reci cuna od cetiri-pet metara, ja u sredini, i Marko pozadi, na krmi, vec smo Plavnickom rekom, kanalom sirokim desetak metara, jezdili ka Skadarskom jezeru, da vidimo gde je jutros azdaja.

Od oruzja, meni su dali zelene, gumene cizme za deset brojeva vece, oni su uzeli motku od cetiri-pet metara, za koju se posle ispostavilo da i nije neko oruzje nego sluzi da se camac odguruje preko kanala, i tako opremljeni isplovili smo posle petnaestak minuta voznje pravo na jezero...

Puklo je okolo, na sve strane ogromno vodeno prostranstvo, onaj camcic ljuljao se na talasima ne vecim od desetak centimetara kao orahova ljuska na vodi, Milan je stajao napred sa sakom u visini cela i osmatrao pucinu, Marko je vozio, a ja sam u zlo doba, drzeci se obema rukama za camac, primetio da na dnu cuna uz jedno veslo imamo i makaze za secenje korova, zlu ne trebalo...

- Nema nista - vikao je Milan sa pramca, ja sam buljio u zelenu vodu okolo i molio Boga da se ono sto trazimo ne pojavi, Marko je pozadi sigurnom rukom držao krmu i tako smo jedno pola sata sekli talase sve dok nismo stali na sred jezera.

- Tamo je bilo. Tamo, ka Bojani... - viknuo je u jednom trenu Milan sa pramca.

- Bili mi tog jutra sa camcem na Murickoj plazi, oko jedan sat po podne krenemo nazad, ja gledo sa pramca kako da upravim camac, ima preko jezera otud 12 kilometara, i odjednom ugledam ga... Ko da se ostrvo ispred nas pojavilo... Tri crne grbe jedna do druge... - opisivao mi je Milan strasni dogadaj od pre pet dana, dok se meni, na sred onog cuna, kosa podizala na glavi.

Jedno je kad se takva prica slusa na kopnu, drugo - na sred jezera.

- Sekund kasnije ono cudo ispred nas, na mozda 800 metara razdaljine, ugledao je i Marko... Stajali smo ko opcinjeni i gledali ga jedno petnes sekundi, a onda je zaronilo, nestalo ga... Nije proslo ni pola minuta, 300 - 400 metara dalje, opet se pojavilo, opet one tri grbe na jezeru, dva-tri metra iznad vode, dugo ucinilo nam se barem 40 metara... Posle je jos jednom zaronilo prema Bojani, jos jednom izronilo i onda ga je nestalo - nastavio je Milan pricu.

Oko nas, na puskomet, i dalje, dokle je oko videlo, nigde nije bilo zive duse. Ni jednog jedinog ribara. Samo nas trojica u onom cuncicu na sred jezera i negde ispod nas - ona azdaja.

- Ne vredi ti ta kamera nista... Onog dana deset fotoaparata da smo imali, na svih deset bismo zaboravili - smejao mi se sa pramca Milan.


Marko Markovic

- Tamo malo dalje, jezero je duboko sigurno vise od 100 metara, ko zna cega sve tamo moze da ima - nastavio je da me plasi Marko sa krme...

Posle su se obojica uozbiljili.

- Mi, tamo dalje, na ono mesto gde smo ono videli ne idemo... Izlazili smo i ovih dana na vodu, ali, tamo nismo isli... - ispricali su mi uglas.

Posle smo okrenuli camac i krenuli nazad, a sto smo vise odmicali od onog mesta, od ostrva Starceva gorica, meni je na sredini onog cuna bivalo sve lakse, a iz glave su mi brzo iscezle i slike - kao one dve zelene cizme sto sam obuo plivaju po jezeru, a mene, sa komplet fotoaparatom i torbom, odnela azdaja...


Brzo smo se vratili kuci.

- Onog dana bio ja u Virpazaru, kad zvoni mi telefon, javlja se Milan, sav unezveren, jedva sam ga razumio sta oce da mi kaze... Veli, izronilo ostrvo ispred nas... Viknem mu u telefon da bjeze kako znaju na Starcevu goricu, da spasavaju glave... Srecom, bio sam u Virpazaru blizu kuce u kojoj je smestena pogranicna policija, otrcim do njih, oni zovnu Podgoricu, odozgo, za sekund dozvole da isplovi gliser plovne jedinice. Bogu hvala, za 15 minuta stigli su do Starceve gorice. Tamo mi našli decu, obojica isprepadani. Hvala tim ljudima do neba... - pricao mi je posle Milos kako je on preziveo dogadaj.

Marko i Milan, posto su na jezeru ugledali ono cudo, navrat-nanos stigli su do ostrvceta u jezeru.

- Stisnuo Marko gas koliko je mogo, a meni se cinilo da stojimo na jezeru, da ne mrdamo, da ce ono da nas stigne... Uhvati nas panika, samo smo se gledali, nestalo nam glasa - prisecao se Milan juce jos jednog detalja sa vode.

- Kad ih je posle policija dovela do kuce, obojica su bili zuti kao dva zuta limuna, jedva su se smirili - opisivala je dogadaj i majka Snezana.

U kuci Markovica, kasnije, setili su se da je pre 15-16 godina jedan ribar iz sela, na istom kraju jezera, video nesto slicno.

- Otac sam im, ali, i ja imam pet odsto nevjerice da tako nesto postoji u jezeru... Opet, 40 godina sam na vodi svakog dana, jezero je veliko, nije ispitano, ima velikih dubina, zaliva gde je malo ko zalazio, nije bilo ekspedicija, ko zna cega tamo sve nema. Mozda su i drugi ribari iz sela to vidali, ali, nisu pricali, bas zbog toga da ih neko ne bi ismijavo - pricao je Milos pod onom vinovom lozom ispred kuce.

Posle, pozdravio sam se Markovicima, i - obisao jezero sa kopna. Odozgo je sigurnije. Ispod, lezala je nepregledna vodena povrsina bez jednog jedinog talasica... Nije na vodi bilo ni azdaje, ali ni - jednog, jedinog ribara. Azdaja, ako je ima u jezeru, ležala je negde u dubini i cekala pogodnu priliku da opet nekoga isprepada, na mrtvo ime.